Главни циљ буџетске политике Руске Федерације за 2019.-2020. Је оптимизација државне потрошње и рационална употреба пореза и накнада у циљу осигурања планираног економског развоја земље, упркос свим негативним унутрашњим и спољним факторима. Могуће је да се у овом периоду износ буџетских прихода значајно смањи, па ће зато бити потребно затворити одређене социјалне програме дизајниране да подрже одређене категорије грађана.
Спољни фактори
У кратком року, спољно-економски услови се могу само погоршати, што ће бити олакшано новим и постојећим санкцијама западних земаља. У исто време, сукоб између САД-а и Ирана може довести до неравнотеже снага на међународном нафтном тржишту, што је препуно још једном паду цена „црног злата“. С обзиром на све негативне трендове, приликом развијања главних праваца буџетске политике за 2019.-2020. Године одлучено је да се посвети велика пажња унутрашњим структурним реформама како би се економија земље могла развијати у изолацији са минималним спољним утицајем.
Тренутне санкције Руској Федерацији и њеним ентитетима практично су одузеле могућност да позајмљују новац од других међународних партнера, што значи да ће бити потребно покрити буџетски дефицит само на терет наших властитих ресурса. Истовремено, неравнотежа у државним приходима и расходима може се повећати: ако се трошкови нафте смање, биће теже покрити буџетски дефицит, посебно имајући у виду недостатак приступа кредитним способностима.
Једна од приоритетних области буџетске политике за наредне две године је употреба свих расположивих алата и механизама за смањење зависности привреде од спољних фактора. А главни нагласак биће стављен на домаће тржиште и подржавање активности малих и средњих предузећа.
Развој домаћег тржишта
Према аналитичарима, у 2019. години стопа раста руске економије знатно ће се успорити. То ће пре свега утицати на инвестициону активност и спремност страних партнера да улажу у руско пословање. Очекује се и пад потражње потрошача, с тим да ће стопа штедње пасти са 3,5% на 2,6%, што ће указати на то да грађани нису спремни потрошити свој приход на куповину робе и плаћање услуга. У страху да ће се ситуација погоршати, потрошачи ће уштедјети више него трошити, што ће утицати на обим трговине и приходе комерцијалних предузећа.
Али министри су сигурни да ће се економија до 2020. године прилагодити тренутним условима, посебно јер ће бити предузети следећи кораци:
- Привлачење приватних инвеститора за развој пословања. У том циљу, удео инвестиција у БДП-у биће повећан на 25% (тренутно износи 21,5%).
- Редистрибуција прихода државног буџета.
- Стварање повољних услова за развој приватног предузећа. Да би се овај смер спровео у наредних 6 година, развиће се неоптерећујућа тарифна и пореска политика, а биће усвојен систем за подршку банкарској регулацији. Држава ће, са своје стране, покушати да постепено одустане од политике строге контроле како би мала и средња предузећа имала више могућности и слободе у доношењу одлука.
Измене пореза
Као део спровођења буџетске политике за 2019.-2020.влада планира да изврши бројне измене у тренутној верзији буџетског законика како би ублажила опорезивање приватног предузећа како би се створили сви услови за његов пуни развој.
МСП су директно укључена у формирање буџетских прихода: осим што стварају радна мјеста и производе производе, таква предузећа редовно плаћају порезе, који се накнадно троше на социјалне исплате и одржавање државног апарата. Али, с обзиром на велико пореско оптерећење и потпуну контролу од стране надзорних органа, нека мала и средња предузећа су „у сенци“, због чега буџет губи део прихода. А влада се намерава борити против ове појаве стварајући за приватни бизнис најлојалније услове за развој и излазак из „сенке“. То ће се нарочито изразити у променама пореских стопа, па чак и у укидању наплате претходно постојећих фискалних накнада. У том циљу ће се спровести следеће мере:
- могуће отказивање пореза на личну имовину;
- поједностављење поступка поврата ПДВ-а за руске извознике;
- промена примене одбитка пореза на инвестиције, што ће помоћи да се прошири обим његове употребе;
- увођење пореза на професионални доходак који могу користити самозапослени грађани који пружају приватне услуге, али не раде под кринком појединачних предузетника;
- увођење одређених преференција и погодности за нова предузећа;
- наметање новог пореза у нафтној индустрији (прво као експеримент);
- смањење извозне царине на нафту и пропорционално повећање пореза на вађење минерала;
- промена поступка опорезивања непокретности, итд.
Подршка за нова предузећа
Власти намеравају да се придржавају политике стварања отвореног простора, стварајући све предуслове за тржишне актере да обављају поштене пословне активности. У наредних неколико година створиће се заједничке царинске и пореске основице за спровођење такве стратегије, а предузећа ће бити присиљена да свуда уводе иновативне технологије у своје пословање које ће им омогућити коришћење и складиштење дигиталних података.
Власти такође намеравају да пруже максималну подршку старт-уп компанијама и организацијама. Добит ће им засебну погодност - „старт 0“: ако се захтев за регистрацију правног лица или предузетника поднесе у електронском облику, тада ће бити могуће неплаћање обавезне накнаде и смањење износа трошкова организовања пословних активности.
У 2019-2020 питање државне помоћи и спонзорства биће постављено на нови ниво, посебно јер су многа предузећа заинтересована за додатно финансирање (кредитна средства нису увек доступна приватним предузећима, јер су банке веома неповерене према новим предузећима). Очекује се да ће средства Фонда за развој инфраструктуре, који ће бити основан 2019. године, бити употребљена у ове сврхе.
Подршку у пословању пружиће и регионалне и савезне власти. А како би субјекти били заинтересовани за развој приватног бизниса, утврдиће се годишња средства у износу од 20 000 000 000 рубаља, која ће се додељивати лидерима који су успели да максимизирају свој порески потенцијал.
Прочитајте и: